Štitonoša

Najčitaniji portal u Srbiji i regionu

Kumanovski sporazum
DRUŠTVO ISTORIJA POLITIKA U REGIONU POLITIKA U SRBIJI VESTI

21. godišnjica Kumanovskog sporazuma

Pre 14 godina potpisan Kumanovski sporazum o povlačenju vojske i policije sa Kosova i Metohije i raspoređivanju međunarodnih snaga Kfora u pokrajinu. Posle potpisivanja sporazuma usvojena je i Rezolucija 1244 Ujedinjenih nacija.

Na današnji dan pre 14 godina, predstavnici SR Jugoslavije i NATO-a potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum o povlačenju jugoslovenske vojske i policije sa Kosova i Metohije.

Time su okončani napadi NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju, a na Kosmetu su, na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, raspoređene međunarodne snage.

Sporazum su na vojnom aerodromu kod Kumanova, potpisali komandant Kfora britanski general Majk Džekson u ime međunarodnih snaga Kfora, general Vojske Jugoslavije Svetozar Marjanović u ime vlade SRJ i general MUP-a Srbije Obrad Stevanović u ime vlade Srbije.

U jugoslovenskoj delegaciji nalazili su se i generali Blagoje Kovačević i Branko Krga, i Dragoslav Vujović iz Ministarstva spoljnih poslova SRJ.

Dan posle potpisivanja sporazuma, prestalo je Nato bombardovanje Jugoslavije posle 78 dana, a snage Vojske Jugoslavije i MUP-a Srbije počele su povlačenje sa Kosova i Metohije, koje je prema sporazumu trajalo 11 dana.

Kumanovskim sporazumom stvorena je i Kopnena zona bezbednosti, koja je formalno još uvek na snazi, čija je dubina pet kilometara, od administrativne linije pokrajine i centralne Srbije. Do 2001. godine u KZB su mogli da se nalaze samo lako naoružani pripadnici policije, a od okončanja sukoba na jugu Srbije, u Zoni se nalaze i pripadnici vojske i policije.

Za sprovođenje Kumanovskog sporazuma na terenu, nadležna je Zajednička komisija za implementaciju, koju čine predstavnici Kfora, Vojske Srbije i MUP-a Srbije, a organizuju se i sastanci komandanta Kfora i Načelnika Generalštaba Vojske Srbije.

U cilju povećanja bezbednosti, jedinice VS i Kfora organizuju zajedničke istovremene patrole.

Sporazum je definisao i Vazdušnu zonu bezbednosti, koja je 1999. godine definisana na 25 kilometara, a 2001. je smanjena na 5 kilometara, od administrativne linije u dubinu teritorije centralne Srbije.

U Nato bombardovanju SRJ koje je počelo 24. marta 1999. više od 2.000 ljudi je poginulo, a gotovo 5.000 ranjeno. Teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće i spomenici kulture.

Izvor: RTS

NVO u panici: Za mlade u Srbiji je Kosovo Srbija, nisu tolerantni prema LGBT

LEAVE A RESPONSE

Your email address will not be published. Required fields are marked *