VESTIVESTI IZ SRBIJE

MUP postavio 1000 kineskih biometrijskih kamera na 800 lokacija po Beogradu

MUP Kamere

Da li ste primetili sve veći broj nadzornih kamera na ulicama Beograda, znate li koga snimaju i ko gleda te snimke? Zbog ovakvih pitanja koja su već duže vreme bez odgovora, neformalna grupa građana pokrenula je portal Hiljade.kamera.rs sa namerom da ukazuje na moguće zloupotrebe kamera za nadzor koje su postavljene na našim ulicama.

Pokretači portala upozoravaju da se kamere za sistem pametnog nadzora na ulice Beograda postavljaju bez učešća javnosti, bez razgovora o posledicama i mimo načela propisanih zakonima i Ustavom.

“Tehnologija za prepoznavanje lica i predmeta počiva na pretpostavci da smo svi mi mogući kriminalci: snimaju se naša kretanja i susreti, analiziraju se naši postupci, predviđa se naše ponašanje. Potpuni gubitak anonimnosti predstavlja svojevrsno lišavanje slobode – svest da smo pod nadzorom drastično menja naše odluke”, ističe se na ovom portalu uz poziv građanima da se uključe u borbu protiv masovnog video nadzora.

Građanima se savetuje da fotografišu kamere u svom kraju i postave ih na tviter sa lokacijom i haštagom #hiljadekamera da bi tako pomogli mapiranje kamera po gradu.

Mnogo nepoznatih rađa nepoverenje

Mnogo toga ne znamo i zato postoji nepoverenje, ocenjuje za Nova.rs Nevena Ružić, programska koordinatorka u Fondu za otvoreno društvo i nekadašnja savetnica u kancelariji Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu informacija od ličnosti.

“Počevši od toga kakve su to kamere, gde se i zašto postavljaju, čemu služe, ko će imati pristup podacima sa tih kamera, gde će se ti podaci čuvati, pod čijim nadzorom, sve su to nepoznanice” objašnjava ona.

Ono malo što se zna je da Ministarstvo unutrašnjih poslova kamere postavlja u saradnji sa kineskom kompanijom Huavej.

Međutim, dva dokumenta u kojima se pominje ova saradnja, kako su ranije objavili mediji, nisu dostupni javnosti, jer se u MUP-u vode kao službena tajna. Reč je o Memorandumu o razumevanju potpisanom u okviru ranijeg međudržavnog sporazuma Srbije i Kine, i Sporazumu o strateškom partnerstvu za uvođenje tehnologije i rešenja za ‘Bezbedan grad’ u sistemu javne bezbednosti.

Nejasno je koliko je tih kamera, pošto je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović najpre najavio kako će sa 1.000 aparata postavljenih na 800 lokacija pokriti Beograd, da bi u kasnijim izjavama broj planiranih kamera bio povećan na dve hiljade.

U pojedinim medijskim objavama o ovom projektu objašnjeno je da će nova oprema biti u stanju da prepozna i registarske tablice na vozilu, ali i lica u automobilu i van njega, odnosno da može za nekoliko sekundi da identifikuje oko 3.000 osoba. O tome ko će to raditi, pristupati tim podacima, obrađivati ih – ne zna se gotovo ništa.

Ministarstvo unutrašnjih poslova “nije uradilo kako treba i u skladu sa zakonom procenu rizika video nadzora na privatnost ljudi”, ističe Saša Đorđević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

“Za sada je u Srbiji sigurno jedino to da država želi da neprekidno prati naše ponašanje. Zato je civilno društvo apelovalo na MUP da obustavi uvođenje sistema video nadzora”, navodi Đorđević.

“Policija za sada može samo da snima”

Policija, prema njegovim rečima, za sada može jedino da snima, ali ne može da prikuplja i obrađuje lične podatke osoba koje su na tim snimcima, jer se još uvek radi na izradi propisa o merama informacione bezbednosti u policiji.

Dodaje da je jako važno urediti pravni okvir upotrebe video nadzora i upozorava da još uvek nije regulisano u potpunosti kako da ne dođe do zloupotreba podataka.

“Pored tehničkih mera bezbednosti, ključno je da iza kamera stoje policajci profesionalci koji neće dozvoliti zloupotrebu. U sadašnjih okolnostima, opravdano se sumnja na zloupotrebe jer ne postoje garancije da se pametan video nadzor neće zloupotrebljavati za prepoznavanje osoba koje idu na proteste opozicije ili koje se nisu pojavile na mitingu vladajuće koalicije”, naglašava Đorđević.

Nevana Ružić podseća da je prošle godine Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka ličnosti objavio da procena MUP-a o uticaju takvog nadzora na zaštitu podataka o ličnosti, koja je dostavljena njegovoj kancelariji, ne sadrži sve neophodne elemente, kao da ne postoji ni pravni osnov za uvođenje takvog nadzora.

Poverenik: Procena MUP-a nije u skladu sa zakonom

To je potvrđeno za Nova.rs u kratkom dopisu iz službe Poverenika, gde navode da im je MUP 26. septembra dostavio pomenuti dokument.

“Poverenik je konstatovao da taj akt nije sačinjen u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, jer ne sadrži sve neophodne elemente iz zakona” piše u odgovoru iz te institucije.

Međutim, Poverenik, takođe, navodi da nisu preduzimane mere iz njegove nadležnosti jer je njegova kancelarija još pre dostavljanja te procene sprovela postupak nadzora. Tom prilikom je, kako dodaju, utvrđeno da MUP nije uspostavio sistem video nadzora zasnovan na automatizovanom prepoznavanju lica, niti su utvrđene druge nepravilnosti zbog kojih bi Poverenik preduzimao mere.

Nevena Ružić ističe da se nije desila ni promena zakona koja bi dala adekvatan pravni osnov za takvu obradu podataka o ličnosti.

Mada je kao razlog za uvođenje nadzora putem uličnih kamara navedena bezbednost, ona veruje da kada bi se zaista merio odnos bezbednosti i mogućeg ugrožavanja privatnosti ličnosti da bismo došli do toga da “na taj način više kršimo privatnost građana nego što štitimo bezbednost”.

“Važno je da upravo onaj ko nije upleten ni u kakav kriminal ne bude predmet takve obrade. Sve te mere kao što je ovaj video nadzor uvek više pogađaju poštene građene, jer je jasno da oni koji žele da nađu način da ih izbegnu, uvek to i urade” smatra ona.

Dodaje da direktive Evropske unije propisuju da zemlje članice, kao i one koje to žele da postanu, moraju da imaju jasan akt koji tačno propisuje obradu podataka o ličnosti sa ovakvih kamera i koji je prošao procenu svih nadležnih institucija koje se bave zaštitom podataka o ličnosti.

Problem video nadzora u Beogradu stigao i do Bundestaga

Kineski video nadzor na srpskim ulicama bio je zimus tema i u nemačkom Bundestagu, pošto su pojedini poslanici postavili pitanje koliko je zapravo Srbija spremna da ispuni pravila EU kada je reč o zaštiti ličnih podataka ako se uzme u obzir uvođenje ovog sistema nadzora u saradnji sa kineskom kompanijom.

Komentarišući da li će netransparentnost u funkcionisanju ovog nadzora uticati na zaštitu podataka o ličnosti u Srbiji i biti problem u daljim evropskim integracijama, Saša Đorđević ocenjuje da Evropska unija posmatra instaliranje kamera u Beogradu pre svega iz ugla spoljnog uticaja Kine na Srbiju.

“Tek kasnije dolazi na red dimenzija ljudskih prava. Ipak, dobro je što ova tema dolazi na dnevni red nacionalnih parlamenata, ali i evropskih institucija. To je način da se video nadzor za početak uredi kako treba” zaključuje on.

Koliko to sve košta?

Velika je nepoznanica i koliko će to sve da košta, jer MUP odbija da objavi detalje aranžmana sa kompanijom Huavej.

Procene pokazuju da je do sada odvojeno skoro 45 miliona evra. U budžetu za 2020. godinu je bilo predviđeno 13,7 miliona evra, tokom 2019. iz državne kase je odvojen 21 milion evra, dok je tokom 2017. i 2018. godine u ovaj projekat već uloženo oko deset miliona evra.

GRAĐANI BORA ZATEČENI Kinezi zaklali jarca i prosipali krv širom rudnika

Izvor: nova.rs

Comment here